Tuesday, 16 March 2010

zemlja cuda.


Svidja mi se Alisa, mnogo. Svidja mi se scenografija. I kostimi. I glumci. Glasovi. 

Volim Tima Bartona. I Dzoni Depa. I En Hatavej. I Miu Vasikovsku.

I vrlo, vrlo volim Helenu Boham Karter i Alana Rikmena. 


Ali, ne, apsolutno ne volim, cak, mrzim, 3d. Ko je to dodjavola smislio.

Prvo, glupo je. Vise od pola filma je besmisleno gledati sa naocarima.

A kad ih skines, sve je zamagljeno.

I boli me glava od njih.

I onda ne razmisljam o glumi, niti o prici, niti o kadru, niti o scenografiji.

Nego o hamletovskoj dilemi.

Skinuti ih ili ne?



I mrzim sinhronizaciju.

Jer nemam dve godine.

ZNAM da citam.

A znam i da slusam.

I glas mi znaci isto koliko i faca.

I postoje izrazi koji ne mogu da se prevedu.

I to je vredjanje scenariste.

A, pogotovo, vredjanje glumca.

Glupavi Italijani.

I ostala polovina Evrope.




p.s. Upravo sam platila kartu 10 eura. 

I onda kod nas umiru bioskopi.

2 comments:

  1. Jao potpuno te razumem! Bilo mi je zanimljivo kad sam gledala Avatara, ali sad skoro sve filmove prave u 3D varijanti :/
    I onda se gubi umetnicki momenat jer se trude da dodje od izrazaja "specijalni-efekti-momenat"
    I mene od tih naocara boli glava ;) XD

    Sinhronizaciju necu ni da pominjem! Msilim da ne postoji nista debilnije! Zbog toga nisam gledala jedan deo Ice Age-a :/ ne znam koji... :(

    ReplyDelete
  2. Divnoooo! Alisa je moj alter ego :) ^^
    Sto se tice sinhronizacije, 3D i stvari poput toga, sve sto vise pokusavaju da modernizuju film, postaje sve gore i nesnosnije.

    ReplyDelete