Hm. Dohvatila sam se bloga. Stop the hope. To nije zato sto sam puna inspiracije Milanom, vec mi se jednostavno pise.
Tako da, ovaj blog nije o Italiji/Milanu/Italijanima/Bocconiju/Lombardiji i sl. Cisto o meni.
A ja sam jutros ustala previse srecna. I slusam neku vrlo simptomaticnu playlistu koja ima sve cover flowse. SLucajno.
I citam Kockara. I saljem mami poruku da mi obavezno posalje u sledecem paketu Idiota. Jer Dostojevski se cita minimum dvaput, kaze moja baka.
I cekam da se skine nova epizoda Gossip Girla. Kao zov moje savremene gluposti :)
A najvise od svega, gledam kroz prozor. Jer, Sunce je. A moj Bonsai se oporavlja.
I, evo, opet zvece neki Piloti. Komsinica ce da se buni, ali sta sad. Ipak, ovo je jos jedan Dan koji prolazi zauvek.
No comments:
Post a Comment